Statusi o smrti majke. Pjesme o majci koja više nije živa. Uvek sa mnom
Voleo bih da mogu da vratim svoju majku na trenutak,
Da kazem sve sto nisam imao vremena da joj kazem,
Zagrlite se nežno kao i pre - nežno
I mazite ramena, ljubite ruke...
I reci mi koliko mi nedostaje
I traži oprost za sve...
Sedite blizu jedan drugom, ne puštajući ruke
I pričaj, i pričaj joj o svemu...
Uostalom, to znam na vratima stana
Mama nikada neće moći da uđe,
Neće se ljubiti, neće ga pritiskati kao prije
Neće pitati kako sam sada...
Mama, draga, draga
Ostalo je samo secanje na tebe,
A bol koji pogađa i vrijeme nije spasilo...
mnogo mi nedostajes mama,
Toliko mi nedostaješ da je teško reći
Kako bih volio da si pored mene.
Ali nema puta, nema povratka.
Mama, draga, draga...
Gde da stavim svoj bol...
Duša vrišti iznutra,
uvek ćeš mi nedostajati...
Nedostajes mi mama...
Rane na mom srcu su još sveže,
I bol gubitka nije nestao,
Nedostaješ mi mama
Želim da budeš živ.
Nema dana kojeg se ne sećam
Ne mogu doći do tebe
Tamo je stan prazan,
A na zidu je i portret.
Znam da nisi mrtav.
Uvek si negde u blizini.
Boli me duša vrišti,
Ne mogu te vidjeti. Gde si mama?!!
Zovem te kao u detinjstvu,
Ali ne čuješ me više
Kako mi nedostaješ
Osećam se veoma loše…
Mama, čuješ li?!
MAMA kako je lose bez tebe
Koliko često ste nedostajali
Gledam u nebo
Ali, GOSPODE, tvoj pogled ne šalje.
Pitam GA, pa bar jednom,
Daj mi, MAMA, da vidim tvoje živo lice,
Ali sa neba je samo kap kiše,
Tiho šapuće, MAJKA, vidi te...
Znaš, MAMA, život je stao,
Nije napredovao otkako si otišao
I možda bih naučio da živim drugačije,
Da, samo se srce steže i gori iznutra.
Reci mi, MAMA, zašto se to dogodilo?
Na kraju krajeva, uopšte nismo očekivali da ćete otići.
I nema radosti... sve se toliko promenilo,
Ponekad ne možete ni da zaspite od bola.
Oprosti mi, MAMA, što sam se ponekad naljutio,
Oh, kad bih znao da ne živiš zauvek,
molio bih se za tebe dan i noć,
KAKVA JE ŠTETA ŠTO NEĆETE VRATI NIŠTA...
Sjedim na kamenu... i prebirem
Tratinčice u slabim drhtavim rukama...
Dolazim ovde i znam sigurno...
Šta si sad... već u raju...
Nisam mogao da razumem i da se smirim...
Nisam imao vremena da kažem mnogo...
Ne... nisam došao da te gnjavim...
Nedostajes mi... opet...
Oprosti mi... čim majka oprosti...
Za rijetke sastanke...za teške riječi...
Jer... moja ćerka samo obećava...
Ali zaboravlja... jedva zatvarajući vrata...
Molim te... oprosti mi... na mojoj ravnodušnosti...
I nema smisla kriviti što ste zauzeti...
Nema toliko bitnih stvari...
Da zauzmem mamino mesto u zivotu...
Iz gluposti... iz mladosti... iz lijenosti...
Zaboravljamo one...koji tiho cekaju...
Da ćemo doći... i... kleknuti...
Zagrlimo majku...i pustimo svijet...cekaj...
Mama nikad ne umire
Ponekad pokušavam da zamislim...
Kao da živi daleko...
Kao da joj možeš pisati pisma,
Reci mi kako volim zoru..
Samo čekanje na odgovor je, nažalost, besmisleno..
Gde je mama, nema više slova...
Mama nikad ne umire
Jednostavno prestaje da postoji...
Ona te prati kao anđeo, a njena ljubav uvek živi...
MAJKO! Kako mi nedostajes...
Moja jedina, draga, jedinstvena...
Ponekad je tako teško
Bez tvoje topline, bez dobrote i tihe snage...
Majko! Vjecna ti pamjat,
Otišao si, rastali smo se zauvek.
Majko! Opet sam lio suze u tišini
Nikad te više neću videti.
Majko! Želim da se mazim uz tebe
I osjetite toplinu zagrljaja.
Majko! I od bola ponovo vrištim
Majko! Moje srce tvrdoglavo insistira.
Majko! Vidim tvoje oči u snu
I ne želim da pozdravim jutro.
Majko! Opet ću šapnuti u tišini
Majko! Želim da ponovim.
Majko! Vaš mir je naša vječna bol
Opet sam lio suze u tišini.
Majko! Otišao si, rastali smo se sa tobom,
Majko! Vjecna ti pamjat...
Daleko si...Nestao iznenada...
Gdje je svijet potpuno drugačiji...
Gde je hladno i prohladno...
Gdje nas čekaju vječnost i mir...
Ne vjerujem, plačem i tužan...
vrištim... zovem... ne idi...
I u tišini Mu šapnem: -
vrati mi molim te... vrati mi...
Daleko si...ali si i blizu,
Osecam tvoju toplinu...
Kao da je nežno šapnula: -
Sve će biti u redu, kćeri.
Daleko si... ali znam
Da si uvek u mojoj kuci...
I opet sretnem tvoj pogled,
Vidim oči moje porodice.
Oprostite mi... za te minute
Koliko sam vremena proveo ne sa tobom...
Za rastanak...za rastanak,
Za ludi vanzemaljski svijet.
Čekaj me...ne baš skoro...
Iako sudbina nije pod našom kontrolom,
Sve ce stati jednog dana...
Uvek ćemo biti zajedno.
Danas je moja majka zaspala zauvek,
Ostavljam ovde moje prozirne oči.
Nema snage vjerovati da se ovo dešava,
Danas mi je umrla majka...
Oprostite moju slijepu slabost
Oprostite što se ne stidim
Za ništa, zamerio si mi.
Žao mi je što sam vrisnula kada si me uzeo u naručje.
Ja ću, kao i sada, pamtiti sve te dane.
Kako si slatko nasmijana stajala na prozoru,
Kako sam bježao iz škole u cipelama i mašnama,
Kako si me uvijek čekao samu.
Setiću se kako sam pao dok sam igrao,
I pozvao sam te glasnim plačem.
Sećam se kako si mi se smejao.
Mama, kako si bila lepa.
Ima puno mesta u tvom ogromnom srcu,
I u njemu nije bilo mjesta za više od nas troje.
Neću zaboraviti kako si me strogo grdio,
Ne mogu zaboraviti koliko sam se stidio svojih riječi.
Doći ću na tvoj grob po kiši i snijegu
I kleknuću pred tvojim nogama.
I iako su te odavno zaboravili,
Pamtiću tebe i mene po nas dvoje,
Sveto ću verovati u tvoju dušu,
Ona me uvek čuva sa neba.
Ponovo vas molim za oproštaj.
Znam, mama, ti si sa mnom, znam, mama, da postojiš.
želim da budem pored tebe,
Čvrsto se privijte uz grudi.
Pa, zašto sam ranije razmišljao?
Da li je zabavnije sa prijateljima?
Prijatelji su nestali kao da se nikada nisu ni dogodili
Odletjela je i ljubav proteklih godina.
sve dok me ne zaboravis,
Nema jače ljubavi od majčine.
Više puta sam ti rekao
Kako mi je žao prošlih dana,
Nanio sam toliko zla i bola
I nisam cijenio tvoju ljubav.
Ali sada smo ti i ja zajedno sa Bogom.
Otvorio mi je oči i natjerao me da shvatim
Da bez obzira koliko ima dobrih prijatelja,
Samo je majka draža od bilo koga na svijetu.
Ne znam koliko je dana Bog planirao za mene,
Ali bez obzira koliko dugo moram da živim,
Jači od bilo koga na ovom širokom svetu,
Voleću te, mama
Neislivene suze peku mi oci,
Kad stojim na tvom grobu,
Kad tuga i čežnja muče moju dušu,
Čuješ me mama, šapnem tiho.
Iz djetinje naivnosti, duboko u mom srcu
Pojavio se osjećaj da me ne voliš.
Tvoja ozbiljnost mi se ponekad činila okrutnom,
A ljubav je nedostupna, kao mesec na nebu.
Tek sada, kada djeca rastu i rastu
I neprospavane noći često traže da dođem kući,
Tek sad shvatam, prekasno je znam
Zašto su ti se obrazi posrebrili od kiše?
Planeta se istopila bez tebe,
Zemlja se zaljuljala ispod mene.
Nisi sada ovde, ali gde si, gde si,
Moja voljena mama.
grlo mi se stisne od ljubavi,
Vazduh je komprimovan - ne ostavljaj me.
Kako si tuzno i ponosno ziveo,
Mama, mama, hrabra moja!
Ptice plaču na smrznutim granama,
Vek plače, zvona zvone.
Mama odleti - više, više,
Moja lagana i ljubazna.
Sastaviću to za tebe
U dvije suze, i moleći se Gospodu,
Živim i umirem sa tobom,
Mama, prelijepa moja.
Vidiš li svjetlo iznad našeg krova,
Sjećate li se kako smo hodali - snježna oluja od krede?
Čućeš me kroz smrtni jecaj,
Mama, moj besmrtni!
Zaista želim da nađem mesto na Zemlji,
Gde god postoji bol.
Da mogu doći tamo
I topao nežnom ljubavlju.
Tako da tu nema podlosti
A nije bilo ni izdaje...
Dobrota, da se hram izgradi,
Da me učini mlađom...
Ovo mjesto je kao raj za dušu
I misli mu jure...
Gdje je ovaj kutak, reci mi?
Gdje je oaza topline u našim životima?
Ovo mjesto je tu od rođenja,
Tamo sam uvek favorit.
Dobrota i toplina u njemu se ne mogu izbrojati...
To je samo... OČI MOJE MAME.
Mama, draga, draga...
dugo ti nisam rekao...
Ti si pored mene, znam
I volim te u svom srcu!
zauvek si u mom srcu,
Ne tuđe, nego moje!
Zapalit ću svijeću u crkvi
"Oprosti mi za sve"
Znam da štitiš
Ti štitiš, ti se brineš
„Mama, dušo, znaš
a danas opet pada kiša..."
Znam da će kiša prestati
Nasmejaćete se sa suncem
"Mama, dušo, sanjam li ja?"
Ili su to samo snovi?
Hoćeš li se ikada vratiti
Ovdje u novom izgledu
I odjednom pogledaš okolo u gomili,
Pitate: "Kćeri!?"
Ja ću reći - "Da!"
14.10.2015
Pravi bol je u suzama koje niko ne vidi.
Ali još više boli kada više ne možete plakati.
Jer suze se talože duboko u srcu.
I tamo ih više nije moguće obrisati.
#1
U znak sećanja na mamu
Dan pada na prozoru. Vjetar kuca na kuću,
Kao uspomena, koja unosi jezu u dušu...
Brige za kasnije... Ja sam naš stari album
Otvaram ga s nekim tužnim osjećajem.
A iza lista je list u onaj svijet koji je tako daleko,
Sjetit ću se na trenutak.
Kao lagani moljac, kao svjež povjetarac,
Dotaknuću te živa srcem.
Moja sudbina je bila slijepa za tvoju ljubav,
A između nas postoji mreža meridijana.
Imala je slabu dušu i nije bila škrta na suzama...
Kako si mi nedostajala, oh, mama!
Otišao si... Svetlost je svedočanstvo tvoje duše ‒
Preliće se u sjećanje na daleko ostrvo djetinjstva.
I nema ničeg bliže srcu od sećanja na ove godine,
I meni najdragocjenije nasljedstvo.
Sa portreta me tako lako gledaš
I dalje sa istim ljubaznim i toplim pogledom.
Nekada ste bili pristupačni i daleki.
Sada si tako nepristupačan-u blizini.
Odlaze kasno ili rano...
Zauvek otišao u nepoznato.
I samo u duši ne liječi ranu,
Na kraju krajeva, oni se nikada neće vratiti.
#2
Vrati mamu na trenutak
Voleo bih da mogu da vratim svoju majku na trenutak,
Da kazem sve sto nisam imao vremena da joj kazem,
Zagrlite se, kao i prije, nježno, nježno
I milujte ramena, ljubite ruke.
I reci mi koliko mi nedostaje
I traži oprost za sve
Sjedite zbijeni, ne puštajući ruke,
I pričaj, i pričaj s njom o svemu.
Uostalom, to znam na vratima stana
Mama nikada neće moći da uđe,
Neće ljubiti, neće pritiskati, kao prije,
Ne pitaj me kako sam sada.
Mama, draga, draga!
Ostaje samo sjećanje na tebe
Grobna gomila, kamena ploča
I bol koji bije, i vrijeme - nisu spasili...
Mnogo mi nedostaješ, mama!
Toliko mi nedostaješ da je teško reći!
Kako želim da budeš blizu,
Ali nema puta, nema povratka.
Mama, draga, draga!
Gde da stavim svoj bol?
Duša histerično vrišti iznutra...
Uvek ćeš mi nedostajati!
Sve bi bilo drugačije na svijetu da
znali smo da nas majka posmatra.
#3
Mama nikad ne umire
Mama nikad ne umire
Jednostavno prestaje da postoji...
Ponekad pokušavam da zamislim:
Kao da živi daleko.
Kao da joj možeš pisati pisma,
Reci mi koliko volim zoru
Samo čekati odgovor, nažalost, besmisleno je:
Gde je mama, nema više slova...
Mama nikad ne umire
Jednostavno prestaje da postoji.
Anđeo te prati,
I njena ljubav će uvek živeti.
Volim te mama! Zovem te mama!
Izgubljena si, mama, negdje u oblacima.
Nemojte se izgubiti, molim vas! Ne skrivaj se, molim te!
Dođite i nosićemo vas u naručju!
#4
Pismo bez odgovora
Bez uvrede, bez prevare, dobićete.
Sedećete umorni negde i čitati...
Pišem ti, mama, pismo bez odgovora.
Napisaću da mi nedostaješ
Da nema snage biti sam.
Voleo bih da te vidim
Hteo bih da izlijem svoju dušu...
Daleko, nepristupačno
Sada si daleko od mene
Tako mi je teško, tako teško
Živeti daleko od tebe.
kod mene nema nežnih očiju,
Ruke da je sunce toplije.
Srce mi je kucalo za mene,
Tukao je češće, jače.
Sa istom ogromnom snagom
I još jače
Srce mi se smirilo
I utihnu.
Nećeš me zagrliti
Nećeš me zagrejati, ljubavi.
I samo ime, samo ime -
Sve što imam!
da je moguće,
Samo da dođe
Napisao sam to sa bolom
Pismo bez odgovora!
Čovjek se osjeća loše bez majke,
Život nije isti bez mame.
Tiho plačem sama...
Znam da neće doći.
#5
Draga mama, uvek si sa mnom!
Mama mi je tiho prišla:
„Draga kćeri, ti mene ne sanjaš...
sa tobom sam, gde god da si,
Nedostajes mi draga moja...
Gledam odozgo, moleći se Gospodu,
Tako da živite srećno na zemlji!"
Probudio sam se iz sna... Na obrazu mi je bila suza...
Podižem oči prema nebu
Tamo sa nadom gledam tvoj slatki imidž...
Draga mama ti si uvek uz mene!!!
Mama može umreti, ali njene misli, nade i snovi će ostati
živi u nama. Sećanje na nju će zauvek ostati u mom srcu.
#6
Moli se za mene, mama!
Moli se za mene, mama!
Molite se za mene s neba!
Umoran sam, jer vidiš
Ne mogu da podnesem svoj krst.
Tornado mi je prošao kroz dušu,
Sve što je prevrnuto.
Slomljena i smrskana
I ostavio me bez snage.
Moli se za mene, mama!
Ne čuje me sa zemlje...
ne znam kako da zivim sada,
Pa ne vidim drugi način...
kako sam usamljen u zivotu,
I nisi više sa mnom...
Moli se za mene, mama!
Molite se za mene s neba!
Ne mogu to izraziti riječima
Sva tuga i tuga...
U srcima i uspomenama
Uvek si sa nama, mama!
#7
Negdje među zvijezdama moja majka se izgubila
Žuti mjesec spava iza oblaka.
Koliko je godina prošlo, a ja sam isti
Nikad ne očekujem čuda od sudbine.
U najtežem času - imam majku,
I ona me gleda s ljubavlju s neba.
Ako u duši - i melanholija, i jesen,
Sam se vozim sa uobičajenih mjesta.
Mama će pitati Gospoda za mene,
Na kraju krajeva, ona me gleda s ljubavlju sa neba.
Žuti mjesec spava iza oblaka.
Gledam u nebo, kao u mračnu šumu.
Negde među zvezdama majka se izgubila,
I ona me gleda s ljubavlju s neba.
Ne popunjavajte prazninu u svom srcu
Teško da se tu može naći neka utjeha.
necu naci mir bez tebe,
A sudbina moje duše je da pati.
#8
Mama, proleće je stiglo...
Mama... proleće je stiglo...
Voleo si je... veoma...
A kao odgovor... prazna tišina...
Kao da je taj drugi svijet zakovan.
Mama... evo sunca na prozoru...
Ispruzi ruke prema njemu...
I tebe pamti...
A kao odgovor... samo praznina odvojenosti.
Mama, cvjetaju kepice...
Sjećate li se kako smo skupljali...
Koliko je bilo radosnih trenutaka...
A kao odgovor... samo praznina tuge.
Mama... proleće... a bez tebe...
Ona je jako tužna...
Ali čini mi se da nisam sam ovde...
Diviš se proleću... iz raja.
Ne možemo naći riječi da opišemo našu tugu,
Nema snage na svijetu da te podigne.
Čak ni more ne može obuzdati naše suze...
Kako je surova sudbina što te je odvela!
#9
Kakva šteta što shvatamo samo gubitkom
Plaši se skandala poput požara,
Umorna, ostarjela majka...
Pogrbljen, uvek žuri u pomoć,
Spreman sam da te upoznam i ispratim.
Njeno starateljstvo je samo dosadno,
Njena pitanja su ponekad nepotrebna...
Njeni unuci je nehotice vređaju,
A djeca ponavljaju: "Zatvori vrata!"
I uznemirava sve svojim učešćem,
Kasno ide na spavanje i ustaje pred zoru.
On se buni, buni, o svemu odlučuje,
Stalno pokušava da da savet.
Svoje recepte nameće u Veliki post,
Onda odjednom "automatska mašina" briše drugačije,
Zatim će preurediti knjige i bilješke,
Zatim nasumce ubacuje primjedbe.
Zabrinuti kad stignu kasno
Započinje razgovor o Bogu!
I tako ozbiljno lista Bibliju,
I već neko vrijeme ide u crkvu.
Ali došao je dan - i kuća je postala prazna.
Potom je odvezena u bolnicu...
Svi su se tužno pogledali u oči,
Kada su bacili šaku zemlje u rupu.
I svaki put nismo imali vremena
Zagrijte čaj prije posla,
Nehotice su se sjetili starice,
Koju im je smrt ukrala.
Svima su promakla njena pitanja!
A telefon je izdajnički ćutao...
I tako njena briga nije bila dovoljna...
I niko drugi nije čekao.
Svi se sjećaju kako se krstila na kućnom pragu,
Išao sam da osvetim vodu u hramu...
I Bog ima sreće za vašu djecu
Samo je ona znala da pita!
I izgleda da bi bila živa,
Biće joj dovoljne reči i osećanja...
Kakva šteta što shvatamo samo gubitkom,
Da je svijet bez majki i hladan i prazan.
Oproštajna svijeća će dogorjeti,
I tvoje oči će se napuniti suzama.
Teško je živjeti na svijetu bez tebe
I vjerujte da niste sa nama!
#10
Sada bih dao sve...
Sada bih dao sve
Samo za tvoj osmeh, mama!
bio si u mom zivotu,
Kao najtopliji zrak svetlosti!
Vaša briga i toplina
Ostavili su svoj trag.
Draga, mi smo uvek uz tebe
Bili smo veliki prijatelji.
Došao sam kod tebe da tražim savet
I slušao sve tvoje reči.
Kako su životi ljudi kratki!
Kako si živeo, draga, mala!
Ja sam moje svetlo detinjstvo
Samo se povezujem sa tobom.
Sa posebnom, nježnom toplinom
Sjećam se divnog trenutka.
I život je proleteo kao trenutak,
I sve je ostalo iza.
Samo svijetla uspomena živi
O najboljoj majci na svetu.
Ti si tvoje pravo srce
dao sam sve bez rezerve,
Na tvojim krhkim ramenima
Preuzela je nepodnošljiv teret.
Bio si tako dobar u tome da mi kažeš
Bez nametanja svoje odluke,
Da su odmah otišli
Sve moje drevne sumnje.
Znam da si me čekao
I nikad nisam zaboravio
Ali toliko je godina između nas
Razdvajanje je postalo ponor.
I od razdvajanja do novih susreta
Živeli smo život sa tobom,
I ovi sastanci između tebe i mene
Bili su ublaženi dugim odsustvom.
Delić tvog srca
Uvijek sam ga nosio sa sobom.
Ti, dajući mi je,
Volela je svetlom dušom.
Ja sam moje nežno sećanje
Štitim te od svih nedaća.
Ti si moj svijetli anđeo
Letiš iznad mene. Znam!
I zemaljski život se završio,
Sva snaga ti je nestala...
zbogom, draga majko,
Vječna ti uspomena!
#11
Ko je rekao da vrijeme liječi?
Bol ne nestaje godinama...
U noći se čuje mamin glas.
Plačući, plamen svijeće se gasi.
Maglovit san, ugasi tugu!
Sablasne ruke mame u daljinu...
Duž crnog tunela
Tražim obećanu Tu Svetlost.
Budim se - kuća je mračna,
Da, šištanje crvene mačke:
Mačka flertuje sa parfemom...
Ko god je rekao da vreme leči laže.
Nije u našoj moći da te vratimo,
Čežnji i tuzi nema kraja...
Ogroman bol koji te razdire
Siročad srca!
#12
Majčina duša
Iz kuće tiho, polako,
Na dugom putu
Živa majčina duša
Nestaje malo po malo.
Draga stara kuća se prazni ‒
Moja porodica je podrška
I sve stečeno radom,
Uskoro će ga ostaviti.
Sve će stvari nestati. Bez traga
Oni će se rasuti po svetu
I nikad više zajedno
Avaj, oni se neće okupiti.
Nema vise ormana, komode,
U prozoru su i drugi okviri.
Nijedna ruka ih neće dodirnuti
Moja voljena majka.
Ja nisam škrtac i nisam Koschey,
Ali u srcu je nemir:
Bez maminih starih stvari
Iz nekog razloga me boli.
Teško je opisati bol rečima,
Ona je kreacija pakla...
Da si samo, mama, živa -
Ne treba mi više!
Polako oduzimaju stvari
na dugom putovanju,
I majčina duša je sa njima
Nestaje malo po malo.
Dan kada ti se pogled ugasio,
I srce je prestalo da kuca
Bio nam je to najgori dan...
I nikad se ne pomiri s njim!
#13
Znaš, mama...
Znaš, mama, život je stao:
Otkad si otišao, nije se pomaknuo naprijed.
I možda sam naučio da živim drugačije,
Da, samo se srce steže i gori iznutra.
Reci mi, mama, zašto se to dogodilo?
Uostalom, uopšte nismo očekivali da ćeš otići...
Radost je nestala, sve se toliko promenilo,
Ponekad ne možete ni da zaspite od bola.
Oprosti mi mama sto sam se ponekad naljutio...
Oh, kad bih znao da ne živiš zauvek,
Molio bih se za tebe dan i noć...
Šteta što ništa ne možete vratiti!
U snu vidim svoju majku, svoje sretno djetinjstvo.
Njene ruke me pažljivo grle.
Draga moja majko! Ti si tako lijepa!
Kako sam tužan, mama, na zemlji bez tebe!
#14
Vidio sam svoju majku u snu
Video sam svoju majku u snu...
Tako mi je nedostajala.
I moja se duša obradovala,
A mama se nežno nasmešila.
sve sam joj rekao:
O tome šta zaista boli,
O tome kako živimo na zemlji,
I o visinama i pobjedama.
I mama me čvrsto zagrlila,
I ja sam sebe videla kao devojku;
Vremena kada je bila živa
Ti dani su proleteli kao film.
Onda smo moja majka i ja dugo razgovarali,
Smijao se, plakao, sanjao.
I u ovom snu moja majka i ja smo živele svoje živote,
I uopšte nisu primetili vreme.
I moja majka mi je pokazala gde živi, -
Tamo je komad raja:
Tamo bašta cvjeta, a ptice cvrkuću.
I osetio sam let duša,
I želeo sam da ostanem tamo zauvek.
Ali moja majka ju je nježno uhvatila za ruku
I rekla mi je nežno s ljubavlju:
„Ti, kćeri, ljudima na zemlji još trebaš!
Blagoslovim te, draga!"
Koliko je naših otišlo zauvijek s tobom!
Koliko tvog ostaje sa nama!
Ništa ne može izmeriti ovaj bol,
Kad ti je duša iznad neba...
#15
Tako mi nedostaje moja mama
Tako mi nedostaje moja mama
Želim da razgovaram sa njom...
Reci mi kako sam tužna i usamljena,
I što je najvažnije, želim je zamoliti za oproštaj.
Idem na majčin grob
I tiho joj kažem:
"Oprosti mi za sve, draga,
Na kraju krajeva, i dalje te volim!"
I kažem joj ovo,
To nikada nikome neću reći.
Ali ne čujem ništa kao odgovor,
Moje riječi probijaju tišinu.
I iako ćuti, znam:
Ona sve čuje i razumeće me.
Pa čak i iz njene tišine
Moja tuga će odjednom odmah nestati.
Lepo spavaj, mila majko,
A ja ću stajati na čelu sobe.
Dozvoli mi da zamislim na trenutak da si živ,
I moliću se Bogu za tebe!
Neka kažu da si otišao - ne verujem!
Neka kažu: "Bilo je", - ja kažem: "Ima!"
Neka kažu - vaš dom je sada u raju...
Osecam da si u blizini, negde ovde...
#16
Mama je došla u snu
Mama je došla danas u snu,
Nasmiješila mi se tako nježno i nježno.
Rekla mi je: „Kćeri, sa tobom sam,
Ja se brinem za tvoj život i mir.
Loše mi je bez tebe i momaka,
Svima vama dolazim u snu...
Ne tuguj, ne tuguj, ne pati!
I ne dozvolite da se uvrijedite!
Ne drzi zlo u srcu, oprosti svima,
Pustite zle ljude!
Sve vidim: nije ti slatko,
A ti plačeš noću za mnom.
Ali ti si jaka, kćeri moja,
Ne plači, nego se moli za mene.
Moraš da odgajaš decu
Ti si, kao i ja, neodoljiva majka!
Poljubio sam majku:
"Svom dušom, mama, volim te!"
O, kakva šteta što je sve to bio san...
Ti, draga, ponovo sanjaj o meni.
Nema više dragocenih ljudi na svetu,
Osim naše svete majke!!!
Oh, da je mama živa
Dali bismo sve što traži!
Riječi... Riječi... Riječi... Riječi...
Svi ih izgovaramo nakon smrti.
#17
Tuga
Sve je izbledelo... Oči natekle od suza...
U mislima mi je jedno glupo pitanje.
I samo puls u sljepoočnicama kuca odgovor -
Tri strašne riječi: "Mame više nema!"
Ne vjerujem!!! Ovo ne može biti!!!
Živa je i živeće još dugo!!!
Ali tišina opet vrišti kao odgovor:
"Shvati... Ponizi se... Ali mame više nema..."
Kako je teško sve ovo razumeti.
Koliko je to teško shvatiti.
Sve će biti ponovo... Zora će ponovo doći...
I mama se neće vratiti... Mame više nema...
Ko voli voli se,
Ko je svetao je svet.
Neka vas zvijezda vodi
Draga divnom vrtu!
#18
Mama, kako je loše bez tebe
Mama, kako je loše bez tebe!
Kako mi ponekad nedostaješ!
Gledam u nebo
Ali Gospod ne šalje tvoj pogled.
Pitam Ga: „Pa bar jednom
Da vidim živo lice moje majke!”
Ali sa neba je samo kap kiše
Tiho šapuće: "Mama te vidi."
I toplina se ulila u moju dušu,
Sve je prošlo, svest se razbistrila.
A u glavi mi se vrti od sreće...
Mama, želim da sanjaš!
Otišao si i odmah je počeo da pada sneg.
Neka vam se tamo dobro provede.
Pustite ga da pokrije mekano bijelo ćebe
Zemlja u kojoj više nisi...
#19
Nebo me gleda tvojim očima
Nebo me gleda tvojim rodnim ocima...
Sada me ti, kao anđeo, čuvaš od loših stvari.
I kada je srce ispunjeno čežnjom i suzama,
Dođeš u snu i pričaš sa mnom dugo.
Kažeš da je s druge strane i lagano i nije strašno,
Ono što se čini lakšim, da je opet lako disati,
Šta je zemaljsko tamo je sablasno... I uopšte nije važno,
Šta nosite tamo: bijelu togu ili kaput.
Kažete da ste dugo sa nama,
Iznenađen što nismo mogli ništa vidjeti.
Kažete da ste hteli da utešite rukom i rečima
I recite da ste bolesni i umorni od bolesti.
Kažeš da ti nedostaje, ali u ovoj čežnji nema bola,
Da je dobro za vas što često gledate u djecu.
Reci nam da se naviknemo na tvoju novu ulogu -
Brani svoje voljene srcem pred Gospodom.
Govoriš nam da ne patimo gledajući u fotografiju,
Da cijenimo jedni druge i da budemo malo ljubazniji.
Kažete da je i uvažavanje jedni drugih posao,
A za sada se, kažete, nikako ne nosimo s tim.
Ti pričaš, pričaš, pričaš, a ja ćutke klimam glavom...
Bojim se da nesto odgovorim naglas da ne oteram san.
Častim te čajem od listova maline
I trudim se da tvoju voljenu sliku upišem u svoje sjećanje.
A onda ću te otpratiti do zatvorenih vrata,
Shvativši da će zora uskoro doći i da je vrijeme da se rastanemo.
I u snu, grleći me za rastanak, vrištim da mi nedostaješ!
Otvaram oči... Na stolu je šolja čaja... Jedna...
Voleo bih da mogu da ostanem sa svojom majkom,
Samo što nema svjetla u kući.
Nema staze do trema,
Jer nema majke.
#20
Naše majke ne umiru
Majke napuštaju život
Ostavljajući uspomenu na sebe.
Njihove duše lutaju po drugim svetovima,
Tijela leže u vlažnoj zemlji.
Naše majke ne umiru
Samo prestaju da žive u blizini.
Njihove molitve liječe naše rane,
Blagoslovi put do sreće.
I mi smo na ivici njihovog groba,
Zaleđen na rubu dva svijeta,
U njihovim slikama nalazimo snagu
I vera u Boga i Dobro.
I molimo se: „Neka ti da mir
Stvoritelj svih stvari
I vrata raja će ti se otvoriti,
Oni koji Ga tako nežno vole."
Naše majke ne umiru
Samo prestaju da žive u blizini.
U snu smo nežno zagrljeni,
Kao u detinjstvu, pevaju nam pesme.
Nagnut nisko nad nama,
Oni nam donose nežnost od Stvoritelja,
I, osmehujući se krivim,
Kao i On, mi smo voljeni do kraja.
Majke odlaze, odlaze,
Daješ nam svoju ljubav.
I zraci nježnosti zrače
Draga Marija nas je napustila! Sada si na nebu! Je li ti draga duša mirna i vidiš li nas odozgo? Otišao si tiho, tiho zatvorivši vrata.I šta se desilo?Ne možemo sad da razumemo.A ti jedva razumeš draga šta ti se desilo.Ali šta da radiš. Takav zakon prirode! Da ćemo prije ili kasnije i mi otići u zaborav odakle povratka nema! Danas je tvoj rođendan! A sahrana je poklon od nas! Neka Bog podari tvojoj duši mir, I neka tvoja duša uđe u raj, O, mama, draga mama,
kako želim da zadnji put pritisnem svoj obraz uz tvoj.
Često te se sjetim, a suze teku kao potok
teče iz mojih tužnih očiju.
Zašto si me mama ostavila i
otišla je u drugi svijet da se sretne sa Gospodom.
Zaista mi treba savjet moje drage majke.
Ali ona nije na ovom svijetu, vrijeme je da se shvati odavno.
Iako razumom razumijem, ali dušom, još uvijek ne vjerujem.
Često posjećujem tvoj grob.
I još uvijek ne vjerujem
da me ne štitiš kao prije,
ne dajete naklonost, brigu i toplinu.
Kažem sebi, oh mama - draga mama, draga, oh
Suze kapaju iz očiju. 
Kako bi to bilo sjajno.
Da ti pritisnem obraz u ovo doba.
Rastanak je prošao nezapaženo, 
Mnogo mi nedostajes mama, toliko mi nedostajes da je tesko reci,
Kako bih volio da si pored mene.
Ali nema puta, nema povratka.
Mama, draga, draga...
Gde da stavim svoj bol?...
Duša vrišti iznutra,
Uvek ćeš mi nedostajati
Niko te ne može zamijeniti za mene.
Zauvek odleteo u nebo.
Mamina draga duša zauvek. 
Rastanak je došao neopaženo, kako da sad živim sam,
Kako je moje srce prazno!..
Ne ostavljaj me ovde samog, mama!
Imam toliko toga za reći
Sa tobom sam samo sanjao o mnogim stvarima,
Sada ostaje samo da pišete.
I pošaljite pismo na vašu adresu
Gde dugo niste živeli.
volim te, draga majko,
Naći ćeš mjesto u mojoj duši. 
Tiho ulazim u maminu sobu...
Tako je prazno...teško je prihvatiti!
Portret na stolu... "Zdravo mama", reći ću.-
Znaš li koliko često sanjam
Da smo opet zajedno.. Sa tvojim osmehom
Pereš loše vreme sa mog srca,
Ne mogu da rešim ozbiljan problem - brzo
Trčim do tebe. Ti znaš,
Šta je potrebno, šta je najbolje, kako pronaći izlaz,
Vaša mudrost uvijek spašava.
Pa sam se izgubio, skrenuo sa staze -
Blizu si.... I strah nestaje!
Sećam se kako si plakala kada si otišla,
Na kraju krajeva, ona je pohlepno voljela ovaj život.
Vidio sam uspjeh i slavu
Desilo se - sudbina nije poštedela..."
Kako zelim da se opet zavucim u tvoje rame -
Mnogo ti je nedostajala toplina!
Žao mi je!" - vičem mami šapatom.
Ali majka sa portreta je ćutala 
Sjedim na kamenu... i prebirem
Tratinčice u slabim drhtavim rukama...
Dolazim ovde i znam sigurno...
Šta si sad... već u raju...
Nisam mogao da razumem i da se smirim...
Nisam imao vremena da kažem mnogo...
Ne... nisam došao da te gnjavim...
Nedostajes mi... opet...
Oprosti mi... čim majka oprosti...
Za rijetke sastanke...za teške riječi...
Jer... moja ćerka samo obećava...
Ali zaboravlja... jedva zatvarajući vrata...
Molim te... oprosti mi... na mojoj ravnodušnosti...
I nema smisla kriviti što ste zauzeti...
Nema toliko bitnih stvari...
Da zauzmem mamino mesto u zivotu...
Iz gluposti... iz mladosti... iz lijenosti...
Zaboravljamo one...koji tiho cekaju...
Da ćemo doći... i... kleknuti...
Zagrlimo majku...i pustimo svijet...cekaj...
Voleo bih da mogu da vratim svoju majku na trenutak,
Da kazem sve sto nisam imao vremena da joj kazem,
Zagrlite se nežno kao i pre - nežno
I mazite ramena, ljubite ruke...
I reci mi koliko mi nedostaje
I traži oprost za sve...
Sedite blizu jedan drugom, ne puštajući ruke
I pričaj, i pričaj joj o svemu...
Uostalom, to znam na vratima stana
Mama nikada neće moći da uđe,
Neće se ljubiti, neće ga pritiskati kao prije
Neće pitati kako sam sada...
Mama, draga, draga
Ostalo je samo secanje na tebe,
Grobna gomila, kamena ploča
A bol koji pogađa i vrijeme nije spasilo...
mnogo mi nedostajes mama,
Toliko mi nedostaješ da je teško reći
Kako bih volio da si pored mene.
Ali nema puta, nema povratka.
Mama, draga, draga...
Gde da stavim svoj bol...
Duša vrišti iznutra,
uvek ćeš mi nedostajati...
Daleko si...Nestao iznenada...
Gdje je svijet potpuno drugačiji...
Gde je hladno i prohladno...
Gdje nas čekaju vječnost i mir...
Ne vjerujem, plačem i tužan...
vrištim... zovem... ne idi...
I u tišini Mu šapnem: -
vrati mi molim te... vrati mi...
Daleko si...ali si i blizu,
Osecam tvoju toplinu...
Kao da je nežno šapnula: -
Sve će biti u redu, kćeri.
Daleko si... ali znam
Da si uvek u mojoj kuci...
I opet sretnem tvoj pogled,
Vidim oči moje porodice.
Oprostite mi... za te minute
Koliko sam vremena proveo ne sa tobom...
Za rastanak...za rastanak,
Za ludi vanzemaljski svijet.
Čekaj me...ne baš skoro...
Iako sudbina nije pod našom kontrolom,
Sve ce stati jednog dana...
Uvek ćemo biti zajedno.
Danas je moja majka zaspala zauvek,
Ostavljam ovde moje prozirne oči.
Nema snage vjerovati da se ovo dešava,
Danas mi je umrla majka...
Oprostite moju slijepu slabost
Oprostite što se ne stidim
Žao mi je što sam vrisnula kada si me uzeo u naručje.
Ja ću, kao i sada, pamtiti sve te dane.
Kako si slatko nasmijana stajala na prozoru,
Kako sam bježao iz škole u cipelama i mašnama,
Kako si me uvijek čekao samu.
Setiću se kako sam pao dok sam igrao,
I pozvao sam te glasnim plačem.
Sećam se kako si mi se smejao.
Mama, kako si bila lepa.
Ima puno mesta u tvom ogromnom srcu,
I u njemu nije bilo mjesta za više od nas troje.
Neću zaboraviti kako si me strogo grdio,
Ne mogu zaboraviti koliko sam se stidio svojih riječi.
Doći ću na tvoj grob po kiši i snijegu
I kleknuću pred tvojim nogama.
I iako su te odavno zaboravili,
Pamtiću tebe i mene po nas dvoje,
Sveto ću verovati u tvoju dušu,
Ona me uvek čuva sa neba.
Ponovo vas molim za oproštaj.
Znam, mama, ti si sa mnom, znam, mama, da postojiš.
želim da budem pored tebe,
Čvrsto se privijte uz grudi.
Pa, zašto sam ranije razmišljao?
Da li je zabavnije sa prijateljima?
Prijatelji su nestali kao da se nikada nisu ni dogodili
Odletjela je i ljubav proteklih godina.
sve dok me ne zaboravis,
Nema jače ljubavi od majčine.
Više puta sam ti rekao
Kako mi je žao prošlih dana,
Nanio sam toliko zla i bola
I nisam cijenio tvoju ljubav.
Ali sada smo ti i ja zajedno sa Bogom.
Otvorio mi je oči i natjerao me da shvatim
Da bez obzira koliko ima dobrih prijatelja,
Samo je majka draža od bilo koga na svijetu.
Ne znam koliko je dana Bog planirao za mene,
Ali bez obzira koliko dugo moram da živim,
Jači od bilo koga na ovom širokom svetu,
Voleću te, mama...
Neislivene suze peku mi oci,
Kad stojim na tvom grobu,
Kad tuga i čežnja muče moju dušu,
Čuješ me mama, šapnem tiho.
Kako želim ponovo čuti tvoj glas,
Dođi k tebi i traži oprost.
Ali znam da je kasno i da nije moguće,
To vrijeme se ne može vratiti nazad.
Iz djetinje naivnosti, duboko u mom srcu
Pojavio se osjećaj da me ne voliš.
Tvoja ozbiljnost mi se ponekad činila okrutnom,
A ljubav je nedostupna, kao mesec na nebu.
Tek sada, kada djeca rastu i rastu
I neprospavane noći često traže da dođem kući,
Tek sad shvatam, prekasno je znam
Zašto su ti se obrazi posrebrili od kiše?
Planeta se istopila bez tebe,
Zemlja se zaljuljala ispod mene.
Nisi sada ovde, ali gde si, gde si,
Moja voljena mama.
grlo mi se stisne od ljubavi,
Vazduh je komprimovan - ne ostavljaj me.
Kako si tuzno i ponosno ziveo,
Mama, mama, hrabra moja!
Ptice plaču na smrznutim granama,
Vek plače, zvona zvone.
Mama odleti - više, više,
Moja lagana i ljubazna.
Sastaviću to za tebe
U dvije suze, i moleći se Gospodu,
Živim i umirem sa tobom,
Mama, prelijepa moja.
Vidiš li svjetlo iznad našeg krova,
Sjećate li se kako smo hodali - snježna oluja od krede?
Čućeš me kroz smrtni jecaj,
Mama, moj besmrtni!
Zaista želim da nađem mesto na Zemlji,
Gde god postoji bol.
Da mogu doći tamo
I topao nežnom ljubavlju.
Tako da tu nema podlosti
A nije bilo ni izdaje...
Dobrota, da se hram izgradi,
Da me učini mlađom...
Ovo mjesto je kao raj za dušu
I misli mu jure...
Gdje je ovaj kutak, reci mi?
Gdje je oaza topline u našim životima?
Ovo mjesto je tu od rođenja,
Tamo sam uvek favorit.
Dobrota i toplina u njemu se ne mogu izbrojati...
To je samo... OČI MOJE MAME.
Sjedim na kamenu... i prebirem
Tratinčice u slabim drhtavim rukama...
Dolazim ovde i znam sigurno...
Šta si sad... već u raju...
Nisam mogao da razumem i da se smirim...
Nisam imao vremena da kažem mnogo...
Ne... nisam došao da te gnjavim...
Nedostajes mi... opet...
Oprosti mi... čim majka oprosti...
Za rijetke sastanke...za teške riječi...
Jer... moja ćerka samo obećava...
Ali zaboravlja... jedva zatvarajući vrata...
Molim te... oprosti mi... na mojoj ravnodušnosti...
I nema smisla kriviti što ste zauzeti...
Nema toliko bitnih stvari...
Da zauzmem mamino mesto u zivotu...
Iz gluposti... iz mladosti... iz lijenosti...
Zaboravljamo one...koji tiho cekaju...
Da ćemo doći... i... kleknuti...
Zagrlimo majku...i pustimo svijet...cekaj...
MAJKO! Kako mi nedostajes...
Moja jedina, draga, jedinstvena...
Ponekad je tako teško
Bez tvoje topline, bez dobrote i tihe snage...
Koliko želim da ti kažem!
Sad! Kad me ne čuješ...
I moj glas će se utopiti u tišini...
A sad ne možeš da napišeš pismo...
Mama, draga, draga...
dugo ti nisam rekao...
Ti si pored mene, znam
I volim te u svom srcu!
zauvek si u mom srcu,
Ne tuđe, nego moje!
Zapalit ću svijeću u crkvi
"Oprosti mi za sve"
Znam da štitiš
Ti štitiš, ti se brineš
„Mama, dušo, znaš
a danas opet pada kiša..."
Znam da će kiša prestati
Nasmejaćete se sa suncem
"Mama, dušo, sanjam li ja?"
Ili su to samo snovi?
Hoćeš li se ikada vratiti
Ovdje u novom izgledu
I odjednom pogledaš okolo u gomili,
Pitate: "Kćeri!?"
Ja ću reći - "Da!"
Ne zaboravite majke
Ne ostavljajte majke same
Oni stare od samoće.
Među brigama, ljubavi i knjigama,
Ne zaboravite da budete ljubazni prema njima!
Za njih je tvoja neznost ceo svet,
Oni cijene svako malo od vas.
Pokušajte da zamislite na trenutak,
Ti si u mladosti sama sebi starost!
Kad nema pisama od djece, nema sastanaka
A tvoj najbliži prijatelj je TV!
Da spasim svoju majku u ovom životu,
Da li su nam zaista potrebni zahtjevi ili vize?
Između vas nema granica ni mora!
Sve što treba da uradite je da uđete u tramvaj, auto ili voz.
Ne ostavljajte majke!
Povedite je sa sobom u budućnost.
Mama.draga majko.
Kako te mogu vidjeti?
Dolaziš samo u snovima, da odagnaš nevolje.
Draga, ljubazna majka.
Ti ćeš dati svoj tihi znak.
Spasiti melanholiju od melanholije.
Kako da se brinem o tebi?
Daleko sam od tebe i nije lako ne biti tuzan.
Kako da te zaštitim, mama?
Od sijede kose
Te tužne note koje su u govoru
I od budućih bolesti
Dušo, kako to zaštititi.
U znak sećanja na mamu
Kada sam bio dete, često sam sanjao -
Nikad okrutniji san nisam znao,
Gušio me jecajima
I probo mi dušu!
Sanjao sam da mi je majka umrla,
Moj užas je bio dubok.
Ali moja majka je svaki put zvala:
- Probudi se, probudi se, sine!
Mama, May...
Mama, May... Ali bez tebe -
Kao da nije bilo snežnog zarobljeništva,
Ponovo bijela pjena u plimi proljeća
Talasi periferije trešnje ključaju.
Samo to ga čini još bolnijim,
Kao da je toplina beskorisna, bilo je kasno,
Ovaj svijet nikada neće biti isti, znam.
U čudnoj uzaludnosti letargičnih dana...
Za mamu
Oproštajni uzdah na eteričnom putu
Sounded off; Ostao sam sam.
Raduješ li se nadzemnom Kraljevstvu,
Šta vaš sin još radi na Zemlji?
Ili sam uzalud suvišan na svijetu,
Kao slavuji u jesenjoj bašti,
Čekaj i čekaj da mi Svemogući pokaže
Hoće li te zvati pod svoja krila?
Suze u raju
Zvonar nije dočekao jutro,
I jezerce se zatreslo od zvonjave.
Znam: vreme je za tebe,
Znam: tamo te čekaju.
Do zore
Oči su izgubile boju kestena,
U prostoriji se osjeća raspadajući, slatki miris.
Svi govore da te više nema -
Ne verujem im, ali hoću da plačem...
Opet uzimam dlanove - hladni su,
Hteo bih da ih zagrejem, ali beskorisno je -
Vidljivi su tamni vrhovi prstiju...
Gdje si sada? - Ne znam više...
U spomen na mamu
I kajem se, i zovem, i plačem,
ali majčina zvijezda ne izlazi.
Kuća koja je sada prekrivena tišinom,
razumije riječ "nikad".
To je sve. Telegrami ćute.
Život ide. Bijelo svjetlo nije propalo.
Siva golubica ispred prozora moje majke,
šta čekaš? Uostalom, mame više nema.
U tvom sećanju
A sećanje je kao ptica uhvaćena u mrežu,
u meni opet omamljeno grebe...
Od svih srca koja umeju da žale
tvoji su me uvek više žalili.
Smrznuo bih se na tvojim kolenima
sada, već poznavajući to razdvajanje
njegova nepovratnost do smrti
slično kao iz ruke u ruku.
Jesen je otpjevala oproštajne ljestvice
Jesen je otpjevala oproštajne ljestvice,
Ponovo zima polaže prava.
Jedva čekam oproštenje od mame.
Sve moje reči su kasnile.
Svi se krećemo kroz život u žurbi,
Svi se bojimo da ne zakasnimo.
A ponekad i ne primjećujemo
Koliko godina naša majka već ima.
Čuješ li mama?..
Čuješ li, mama?
Opet su oblaci u sporu:
Otišao si - a sunce te pratilo.
Naša kuća je zastrta tugom
I smrznuo se tužnom sudbinom.
A ponekad sam žurila do njega
I nosila je greške i pitanja.
Ti si, kao doktor, lečio moj bol,
Pažljivo ga je odvojila od suza.
Izvini, mama
Izvini mama, kasno sam stigao,
Kada je sveštenik vršio parastos u crkvi.
Šta da kažem - gušile su me suze.
Izvini mama - opet kasnim.
Mora da sam bio nevaljao sin.
Volela me je onako kako to majka može.
putovao sam putevima Rusije,
Pokušavam pronaći svoju sreću.
mama...
Sam sam u širokom crkvenom dvorištu.
Staza je plutala u oblake...
puštam te, draga,
U ove nepoznate zemlje.
Ne grli se, ne govori ni reč...
Da ovu bol nosim kroz život...
Na novom nebu i u novoj haljini -
Puštam te - leti!
Za mamu
Šest meseci, mama, kako da ne budeš sa mnom,
I telefon je nečujan bez da se oznoji.
Otišao si u drugu, transcendentalnu zemlju,
Otadžbini koju zovemo rajem.
Neću milovati ruke niti pritiskati obraz,
Neću vam pričati o svojoj ćerki i unuku.
Danas je tmurno i kao sa mnom
Jesenja kiša vapi za razdvajanjem.
Noć prolazi
Noć se ohladila
zora se približava
Mliječni put se otopio na hladnom nebu.
Moja zvijezda
nema vise iznad kuce,
Otišla je na taj mliječni put zauvijek!
Samo memorija -
kao spasonosna nit...
Na zemaljskom putu, koji će biti dug,
pokušat ću
čuvaj svetlost zvezde,
Ta sjajna svjetlost koja je neugasiva i draga!
Requiem
Majko! Vjetar šušti u trsci!..
Majko! Sunce izlazi na nebo!..
Majko! Čujem tvoj glas u tami.
Majko! Ti si u mom srcu i umu.
Majko! Svake noći, svakog dana
Majko! Svuda hvatam tvoju senku.
izvini
noć je došla u moj život,
Nema više negdašnje vatre u srcu,
Samo izdišem svom krvlju:
Tama je sve obavila i šapuće riječi,
Značenje koje ne mogu razumjeti.
I opet mi se čini: moja majka je živa -
"Mama draga, hoćeš li mi oprostiti?"
Danas bi mami bio rođendan
Danas je poseban dan na Zemlji
Danas bi mami bio rođendan
U jedno od malih ruskih sela
Danas bih poslao telegram.
Danas bih joj htio reći
Da je volim, da sanjam
Kao u djetinjstvu, u žaru trenutka, uzimajući vrućinu
Iz njenih ruku komad vekne.
zdravo majko...
Zdravo mama, tu sam
Žao mi je što je kasno.
Vidiš, mama, ja sam veliki
I tako ozbiljno.
Novac - četrdeset četrdeset
Sedam džepova.
Upravo ono što mi treba sa gomile:
ja nemam majku...
Nećeš me zagrliti s ljubavlju
Sin na kapiji.
Mama, ja ne plačem
Pada kiša.
Mama, ja ne plačem
Pada kiša. Na maminu smrt
Mamin mobilni telefon
Zauvijek onemogućen
I kao uspomena samo broj
U mojoj svesci.
Ne znam ko je to smislio
To vrijeme će izliječiti bol.
Mama je otišla, što znači
Bol je sada uvek sa mnom.
Uvek sa mnom
Dok nemate neprospavane noći
Pevajte uspavanku.
U priči za laku noć prorokujete sreću
I po prvi put vodiš za ruku.
Prva riječ na mojim usnama je "majka"
I sama izgledaš predivno
Nikada nećete otići u nevolji.
Godine i godine brzo prolete.
Naš život je trenutak, a ne vječnost,
Samo je moja majka uvijek uz mene.
Ko god je rekao da vreme leči laže,
Bol ne nestaje godinama,
mamin glas se cuje u noci,
Plačući, plamen sveće se gasi,
Maglovit san, ugasi tugu!
Sablasne ruke mame u daljinu,
Crnim tunelom, staza za stazom,
Tražim obećanu Tu Svetlost...
Budim se - kuća je mračna
Da, šištanje crvene mačke -
Mačka flertuje sa parfemom...
Ko god je rekao da vreme leči laže...
Moja majka će me čuti
Godine prolaze, nedelje lete.
Voljeni su otišli na svoje posljednje putovanje.
Za njima su pjevali vječna pamjat.
I bićemo ispraćeni jednog dana.
Ali samo, Gospode, u moru života
Nadam se da ću ih upoznati.
U teškom trenutku, u trenutku tuge
Moja majka će me čuti.
Za mamu
Danas idem da vidim majku,
usput ću brati cveće...
Fotografija u novom okviru.
U blizini se nalazi polje različka.
Nebo je plavo i oblačno...
Sunčev zrak je zaspao na stazi.
Odjednom si postao tako daleko
Lagani vjetar je ugasio svijeću.
Oprosti mi draga majko,
Za tuge, so za tvoje suze,
Očigledno nisam dao mnogo,
Slučajno je izazvalo bol.
gorak ukus trave pelina,
Vjetar je plaho uzdahnuo u tišini...
klanjam se do zemlje,
Kako mi je lose bez majke...
Bijeli san
Posvećeno mami...
Sanjao sam svoju majku u prolećnoj bašti
ispod grana trešnjinog cvijeta.
Odsjaj sunca milovao je lišće,
negde je oriola pevala gotovo čujno.
Mama je bila kao mlada
u bijeloj i roze haljini.
I hodao sam... Naravno da sam hodao,
da ti nežno juriš u zagrljaj.
Da joj dodirnem ruke
i gledaj u oci kao i pre...
Oblaci plutaju plavim nebom,
osuđujući poslednju nadu.
Beli san sa mirisom proleća,
tako si bistar, tako bistar, tako nizak...
Pored visokog i starog bora
niz čvrstih srebrnih ograda.
Tamo u daljini, pored rijeke Ureme*
Oriole će uskoro dobiti djecu.
Na dan kada latice padaju
sa rascvjetale ružičaste grane.
Gledam u nebo bez zaustavljanja, i tamo vidim pogled koji mi je do bolova poznat.
Duša boli i vjeruje, pati, da će te tamo ugrijati Rajski vrt.
Lako je i teško u isto vrijeme moliti se za mir u slici.
Želim da verujem da je duša neprolazna, ali suza krvari iz sećanja...
Voleo bih da mogu da vratim svoju majku na trenutak,
Da kazem sve sto nisam imao vremena da joj kazem,
Zagrlite se nežno kao i pre - nežno
I mazite ramena, ljubite ruke...
I reci mi koliko mi nedostaje
I traži oprost za sve...
Sedite blizu jedan drugom, ne puštajući ruke
I pričaj, i pričaj joj o svemu...
Uostalom, to znam na vratima stana
Mama nikada neće moći da uđe,
Neće se ljubiti, neće ga pritiskati kao prije
Neće pitati kako sam sada...
Mama, draga, draga
Ostalo je samo secanje na tebe,
A bol koji pogađa i vrijeme nije spasilo...
Mama, draga, draga...
Gde da stavim svoj bol...
Duša vrišti iznutra,
MAMA kako je lose bez tebe
Koliko često ste nedostajali
Gledam u nebo
Ali, GOSPODE, tvoj pogled ne šalje.
Pitam GA, pa bar jednom,
Daj mi, MAMA, da vidim tvoje živo lice,
Ali sa neba je samo kap kiše,
Tiho šapuće, MAJKA, vidi te...
Nedostajes mi mama...
Rane na mom srcu su još sveže,
I bol gubitka nije nestao,
Nedostaješ mi mama
Želim da budeš živ.
Nema dana kojeg se ne sećam
Ne mogu doći do tebe
Tamo je stan prazan,
A na zidu je i portret.
Znam da nisi mrtav.
Uvek si negde u blizini.
Boli me duša vrišti,
Ne mogu te vidjeti. Gde si mama?!!
Zovem te kao u detinjstvu,
Ali ne čuješ me više
Kako mi nedostaješ
Osećam se veoma loše…
Mama, čuješ li?!
Znaš, MAMA, život je stao,
Nije napredovao otkako si otišao
I možda bih naučio da živim drugačije,
Da, samo se srce steže i gori iznutra.
Reci mi, MAMA, zašto se to dogodilo?
Na kraju krajeva, uopšte nismo očekivali da ćete otići.
I nema radosti... sve se toliko promenilo,
Ponekad ne možete ni da zaspite od bola.
Oprosti mi, MAMA, što sam se ponekad naljutio,
Oh, kad bih znao da ne živiš zauvek,
molio bih se za tebe dan i noć,
KAKVA JE ŠTETA ŠTO NEĆETE VRATI NIŠTA...
Zapaliću sveću za tvoj pokoj, pamtim tvoj glas, mama!
A plave oci neba, ne mozes vise da gledas u njih...
Brinula si o svojoj porodici, dala si nam svoju ljubav.
Unuke je dočekivala na vratima, uvek pozivala goste za sto...
Brinula se o kućnom ognjištu... Oh! Koliko ste truda uložili...
Više nećete izlaziti da vas ispratite i poželite sreću na putu!
Ne mogu da smirim tugu u duši... Zapaliću sveću za tvoj mir.
SJEĆAM SE VAŠEG GLASA MAMA!
Mama nikad ne umire
Ponekad pokušavam da zamislim...
Kao da živi daleko...
Kao da joj možeš pisati pisma,
Reci mi kako volim zoru..
Samo čekanje na odgovor je, nažalost, besmisleno..
Gde je mama, nema više slova...
Mama nikad ne umire
Jednostavno prestaje da postoji...
Ona te prati kao anđeo, a njena ljubav uvek živi...
MAJKO! Kako mi nedostajes...
Moja jedina, draga, jedinstvena...
Ponekad je tako teško
Bez tvoje topline, bez dobrote i tihe snage...
Tiho ulazim u maminu sobu...
Tako je prazno...teško je prihvatiti!
Portret na stolu... "Zdravo mama", reći ću.-
Znaš li koliko često sanjam
Da smo opet zajedno.. Sa tvojim osmehom
Pereš loše vreme sa mog srca,
Ne mogu da rešim ozbiljan problem - brzo
Trčim do tebe. Ti znaš,
Šta je potrebno, šta je najbolje, kako pronaći izlaz,
Vaša mudrost uvijek spašava.
Pa sam se izgubio, skrenuo sa staze -
Blizu si.... I strah nestaje!
Sećam se kako si plakala kada si otišla,
Na kraju krajeva, ona je pohlepno voljela ovaj život.
Vidio sam uspjeh i slavu
Desilo se - sudbina nije poštedela..."
Kako zelim da se opet zavucim u tvoje rame -
Mnogo ti je nedostajala toplina!
Žao mi je!" - vičem mami šapatom.
Ali majka sa portreta je ćutala...
Majko! Vjecna ti pamjat,
Otišao si, rastali smo se zauvek.
Majko! Opet sam lio suze u tišini
Nikad te više neću videti.
Majko! Želim da se mazim uz tebe
I osjetite toplinu zagrljaja.
Majko! I od bola ponovo vrištim
Majko! Moje srce tvrdoglavo insistira.
Majko! Vidim tvoje oči u snu
I ne želim da pozdravim jutro.
Majko! Opet ću šapnuti u tišini
Majko! Želim da ponovim.
Majko! Vaš mir je naša vječna bol
Opet sam lio suze u tišini.
Majko! Otišao si, rastali smo se sa tobom,
Majko! Vjecna ti pamjat...
Oh, majko, majko, draga,
Voleo bih da se sada mogu priljubiti uz tebe,
Često te se sjetim
I suze padaju iz očiju.
Nedostaješ mi mama
Savjeti od mudrih i toplina.
Rana neće zacijeliti od bola,
Odjednom je otišla u drugi svijet.
Duša tuguje, a srce plače,
Tvoja slika mi je pred očima.
Koliko mama znači u životu?
Ona je ljubav, utjeha, mir.
Osećam se iza leđa
Ti, draga, svaki dan,
Ti si anđeo čuvar, znam -
Štitila si me, senka moja.
Oh, majko, majko, draga,
Zaista želim da te zagrlim.
šapnem sebi, puštajući suzu,
Tako je teško izgubiti majku...
mnogo mi nedostajes mama,
Toliko mi nedostaješ da je teško reći
Kako bih volio da si pored mene.
Ali nema puta, nema povratka.
Mama, draga, draga...
Gde da stavim svoj bol?...
Duša vrišti iznutra,
uvek ćeš mi nedostajati...
Majke nas zauvek ostavljaju,
Zauzvrat odlaze u posljednji čas
Tvoja mladost, neznost, toplina,
Vjera i dobrota i briga za nas.
Dali su nam život, brinuli o nama kako su mogli,
I naučili su sve što je kasnije bilo korisno.
I bili su strogi prema nama, iako nisu hteli,
Svi su se bojali da nam se nešto ne dogodi.
Uvek je bilo ovako, ali sada moje majke nema...
Njena soba je tiha, dosadna i prazna.
Preda mnom su slike tih dalekih godina:
Kako smo moja majka i ja solili kupus u kuhinji,
Ispekli smo palačinke i skuhali večeru.
Krojali smo i šili odjeću za lutke,
Pravili su igračke i šivali krst.
U našoj kući nikada nije bilo osjećaja dosade.
Mama se trudila da naš dom učini ugodnim.
Nikada nije zažalila zbog mene.
Svoju nesreću iz djetinjstva podijelio sam sa majkom.
Često je uzdahnula kada sam odrastao
Noću sam se molio Bogu za svoju sudbinu.
A sada mama nema. teško je povjerovati,
Da je više nema, da je samo BILA...
Gledam zatvorena vrata sa nadom:
Možda mama dođe, ali nije došla...
